- Estradiol– hormon koji utiče na rast folikula na jajniku i na sazrevanje materične sluzokože. Normalnim vrednostima ovog hormona (ukoliko se radi o reproduktivnom periodu kod žena) smatra se vrednost manja od 50
- FSH (folikostimulirajući hormon)- hormon koji je povezan sa rezervom jajnika. Veoma je važno da ovaj hormon bude manji od 12. Sve vrednosti veće od toga ukazuju na smanjenu rezervu jajnika.
- LH (luteinizirajući hormon)- hormon koji je odgovoran za ovulaciju i drugi deo menstrualnog ciklusa u kome se materica priprema za prihvat oplođene jajne ćelije. Vrednost ovog hormona mora biti niži od vrednosti FSH hormona
- Progesteron- popularno nazvan hormon trudnoće. Radi se u okviru bazalnog hormonskog statusa ili 21. dana ciklusa da bi se potvrdilo da li je bilo ovulacije
- Testosteron- “muški” hormon, ali veoma značajan da bi se procenilo da li postoje policistični jajnici
- Prolaktin- povišeni nivo ovog hormona utiče, kod žena, na smanjenje estradiola
Hormoni koji se mogu raditi bilo kad u toku meseca:
Vrednosti pojedinih hormona su strabilne u toku meseca, a značajne su da bi se ispitala podnost:
Hormoni štitne žlezde T3,T4 i TSH- poremećen rad štitne žlede u velikoj meri utiče i na nemogućnost ostvarivanja trudnoće, tako da je veoma važno da se ovi hormoni ispitaju
Ženski polni hormoni osnova su polne funkcije žene. Uslovljavaju rast i razvoj polnih organa, sekundarnih polnih osobina, reprodukciju, oblikovanje koštanog sistema i složenog ponašanja. Polni hormoni se pretežno luče u jajnicima. Granuloza ćelije folikula jajnika luče estrogene pod uticajem luteinizirajućeg hormona hipofize (LH). Nakon ovulacije folikul se puni krvlju (corpus rubrum), i sa okolnim ćelijama čini žuto telo (corpus luteum) koje traje do sledeće menstruacije, ili, u slučaju trudnoće, luči estrogene i progesteron, zajedno s posteljicom. Estrogeni i gestageni spadaju u grupu steroidnih hormona što znači da nastaju iz holesterola i deluju preko intraćelijskih receptora.
Izlučivanje estrogena i progestagena je pod kontolom gonadotropina koje stvara hipofiza, regulacijom iz hipotalamusa (GnRH, hormon koji oslobađa gonadotropine).
Gonadotropini se luče u hipofizi (FSH i LH) i u posteljici (HCG). Sekreciju LH i FSH reguliše GnRH koji se stvara u hipotalamusu, a po građi je dekapeptid. FSH je hormon koji stimuliše folikule jajnika i lučenje estradiola. LH, luteinizirajući hormon, stimuliše intersticijalne ćelije jajnika i lučenje progesterona u žutom telu. HCG, humani horionski gonadotropin, hemijski i funkcionalno je sličan LH-u, a stvara ga posteljica. U hipotalamusu se stvara i PIH, prolaktin inhibirajući hormon koji koči lučenje prolaktina.
Estrogen
Tri glavna estrogena su estradiol (najjači), estron i estriol. Estrogeni deluju preko receptora u materici, vagini i dojki, hipotalamusu i hipofizi, manje u jetri, bubrezima , srcu i dr.
Podstiču stvaranje progesteronskih receptora. Tokom puberteta uslovljavaju razvoj polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika. Tokom reproduktivnog razdoblja utiču na proliferaciju endometrijuma s promenama na vratu materice i vagine. Imaju delimično i mineralokortikoidno dejstvo (steroidi) pa u drugoj fazi menstruacionog ciklusa uzrokuju retenciju soli i vode.
Pozitivno deluju na koštanu masu sprečavanjem apsorpcije, a manjim delom i podsticanjem izgradnje kosti. Smanjuju rizik od ateroskletroze, jer povećavaju koncentraciju HDL u plazmi, a u većim dozama, delovanjem na hipofizu, sprečavaju ovulaciju kod žena, a kod muškarca s povećanim koncentracijama uzrokuju zastoj spermatogeneze i atrofiju testisa.
Upotrebljavaju se kod primarnog hipogonadizma (supstituciona terapija), kao hormonska kontracepcija, terapija u menopauzi, atrofičnog vaginitisa i kod karcinoma prostate. Zbog rastvorljivosti u lipidima mogu se primenjivati per os, intramuskularno, transdermalno ili vaginalno. Zanimljivo je da je estradiol jedan od lekova koji se mogu koristiti u transdermalnim oblicima. To su flasteri koji se lepe na mekane delove kože (npr. podlaktica), sadrže aktivnu materiju koju lagano ispuštaju tokom dužeg vremena pa nije potrebno često uzimanje oralnih preparata.
Nuspojave su hiperplazija endometrijuma (i karcinom), mučnina, povraćanje, edemi, napetost dojki, poremećaj funkcije jetre, povećan rizik od nastanka tromboembolije. U trudnoći se ne smeju uzimati jer uzrokuju malformacije fetusa, a nije isključeno, i povišeni rizik nastanka karcinoma kasnije.
Osim prirodnih estrogena danas su sintetisana brojna sintetska jedinjenja koja imaju estrogeno delovanje. Za njih je tipično da imaju estrogene efekte u daleko manjoj količini nego pravi estradiol. To su etinilestradiol, mestranol, kvinestrol, dietilstilbestrol.