Ultrazvuk srca

kardiološki pregled
Pregled kardiologa je subspecijalistički pregled kojim se prvenstveno procenjuje stanje srca i krvnih sudova. Njime je obuhvaćen razgovor kojim se dobija uvid u sadašnje tegobe i ranije bolesti te elektrokardiogram (EKG) i celokupan fizikalni pregled. Neguje se individualan i sveobuhvatan pristup svakom pacijentu. Procenjuje se porodična sklonost pojedinim srčano žilnim bolestima. Kardiološka ordinacija je mesto gde se razlučuje radi li se o ozbiljnoj, moguće fatalnoj bolesti ili je posredi bezazleno stanje koje samo simptomima podseća na srčanu bolest. Osim dijagnostikovanja i planiranja lečenja kardioloških bolesti, u kardiološkoj ambulanti se obavljaju i preventivni kardiološki pregledi uz naglasak na otkrivanje početnih simptoma srčanih bolesti te procenu ukupnog srčano rizika.

Posebna pažnja posvećuje se radno aktivnoj populaciji za koju se pretpostavlja da je izložena povećanom profesionalnom stresu te sportistima. Ranom detekcijom, otklanjanjem i lečenjem faktora rizika moguće je odložiti nastanak tih bolesti te redukovati veliki procenat invalidnosti i prevremene smrtnosti. U cilju približavanja dijagnoze te uvođenja i kontrole terapije, na kardiološkom pregledu procenjuje se i potreba za proširivanjem kardiološke obrade neinvazivnim dijagnostičkim pretragama (ultrazvuk srca, ergometrijsko testiranje, Holter EKG-a i pritiska, MSCT koronarografija) te upućivanje na eventualnu invazivnu kardiološku obradu.

EKG
EKG predstavlja grafički prikaz električnih potencijala srca. Oni se putem elektroda na grudnom košu, rukama i nogama, a uz pomoću uređaja (elektrokardiograf), prenose na papir. Snimanje se provodi u ležećem položaju i predstavlja sastavni deo kardiološkog pregleda. EKG je važan u dijagnostici poremećaja srčanog ritma te u dijagnostici i praćenju koronarne bolesti (angina, infarkt miokarda). Ukazuje nam na promene dimenzija pojedinih delova srca zbog srčanih problema ili neregulisanog krvnog pritiska. Putem EKG-a možemo pratiti sprovođenje srčanih impulsa i poremećaje istih. EKG nam, ukoliko je promenjen, ukazuje na smer daljih pretraga koje trebamo izvršiti. Ponekad se događanja u srcu ne moraju odmah odraziti promenama u EKG-u (npr. Infarkt srčanog mišića) već je potreban period od nekoliko sati.

Stoga uredan EKG ne isključuje uvek patološka zbivanja u srčanom mišiću već ga treba sagledavati u kontekstu simptomatologije pacijenata iu nekom vremenskom periodu ponavljati. EKG zapis se jako brzo menja i stoga nam je izuzetno važan u dijagnostici. Kod kardiološkog pregleda uz novo snimljeni EKG dobro je priložiti i stariji EKG zapis zbog komparacije. Na taj način može se utvrditi jesu li postojeće promene u EKG-u starije ili su novonastale.

Ultrazvuk srca sa kolor doplerom
Predstavlja prikaz srca pomoću ultrazvučnih talasa. Pretraga je neinvazivna a izvodi se tako da bolesnik leži na levom boku, leva ruka je podignuta iznad glave, desna ruka je uz telo. Na kožu pacijenata prislanja se sonda koja je izvor UZV talasa. Da bi kontakt između kože i sonde bio bolji koristi se gel. Prislanjanjem sonde na određenim mestima grudnog koša dobijaju se anatomski preseci srca u različitim ravninama. Zamrzavanjem slike na ekranu mogu se vrlo precizno izmeriti dimenzije srčanih šupljina i zidove srca.

Ultrazvučna slika u stvarnom vremenu omogućava nam praćenje pokretljivosti pojedinih segmenata srca. Merenjem brzina protoka i smerova protoka kroz srčane zaliske mogu se detektovati srčane mane, odnosno promene funkcije i izgleda zalistaka. Ultrazvuk srca predstavlja relativno brzu, jednostavnu i lako dostupnu pretragu.

Ultrazvuk srca potrebno je napraviti:

ukoliko je EKG nalaz patološki
kod pacijenta sa povišenim krvnim pritiskom (merenjem srčanih stjenka i šupljina utvrđujemo oštećenje srca pritiskom te na osnovu toga određujemo ciljni (optimalni) pritisak koji trebamo postići lekovima kod pojedinog pacijenta)
kod srčanih šumova (radi utvrđivanja izvora šuma)
kod otežanog disanja u mirovanju i naporu (omogućuje nam odvajanje srčanih uzroka od ostalih uzroka otežanog disanja)
kod nekih poremećaja srčanog ritma.
Kod koronarne bolesti (pratimo uspeh lečenja koronarne bolesti i korigujemo terapiju) kardiologa koji radi UZV pregled potrebno je doneti prethodnu kardiološku dokumentaciju (npr. zbog čega se traži pretraga i sl.) te EKG nalaz.
Uz gore navedenu pretragu koja se još naziva i transtorakalni UZV srca postoji i transezofagealni UZV srca kada se UZV sonda guta (slično sondi kod gastroskopije). Na ovaj način sonda je bliže srcu i slika srčanih struktura je jasnija.

Obično se ta pretraga primenjuje kada se:

želi utvrditi postojanje tromba u srcu
ne vide jasno pojedini segmenti zaliska
želi potvrditi ili isključiti defekt u stjenci septuma srca
Test opterećenja (ergometrija)
Ergometrija ili test opterećenja je pretraga koja može otkriti simptome i znakove oboljenja srca i krvnih sudova koji nisu prisutni u mirovanju i kojom se može proceniti pravilnost ili nepravilnost srčane funkcije. Najčešće se izvodi u svrhu otkrivanja koronarne bolesti i procene prohodnosti koronarnih arterija nakon preboljenog srčanog infarkta, intervencijskog zahvata na koronarnim arterijama (stentovi) ili nakon kardiokirurškog zahvata.

Njome možemo otkriti srčane aritmije, procenjujemo adekvatnost terapije srčanih bolesti te po potrebi oceniti sposobnost za neka zanimanja (profesionalni vozači, piloti, sportisti i sl). Ergometrija se izvodi na pokretnoj traci ili biciklu čija se brzina i nagib postepeno povećavaju prema standardizovanom protokolu. Testiranje se izvodi uz nadzor lekara specijaliste i educirane medicinske sestre. Traje do postizanja odgovarajuće srčane frekvencije ili pojave subjektivnih tegoba ili do značajnih promena u EKG-u. Preporučujemo najmanje 3 sata pre testiranja ne jesti, ne konzumirati kofeinske napitke ili pušiti. Pre testiranja izbegavati i veće fizičke poslove. Potrebno je obući udobnu obuću i odeću te uzeti svu redovnu terapiju. Prema savetu lekara ponekad je potrebno izbeći uzimanje nekih lekova na dan ili nekoliko dana pre testiranja, ali to nikako ne učiniti bez dogovora sa svojim lekarom.

24 časovni holter EKG i 24 časovni holter pritiska
Cjelodnevno (24-satno) snimanje elektrokardiograma (EKG) je vredna dijagnostička metoda koja omogućava vrednovanje svih oscilacija srčanog ritma tokom dana ali i noći. To je od posebne važnosti za postavljanje tačne dijagnoze i donošenje odluke o potrebi za terapijom (iu kojoj dozi ako se odlučujemo za terapiju lekovima). Holter EKG omogućava otkrivanje blagih poremećaja srčanog ritma za koje nije potrebno specifično lečenje, ali i aritmije koje mogu biti opasne po život. Nadalje, otkrivaju se i smetnje provođenja impulsa u srčanom mišiću te se na osnovu HOLTER-a neretko otkriju pacijenti kojima je neophodno ugraditi elektrostimulator (poznati “pacemaker”). Uz to, 24h snimanje EKG-a nam pruža mogućnost merenja, odnosno praćenja, srčanog ritma u svim životnim situacijama (npr za vreme aktivnosti, na radnom mestu, u prometu, tokom rekreacije, noću, itd). Stoga je 24h holter EKG-a metoda koja se vrlo često upotrebljava u svakodnevnoj kardiološkoj praksi.

Štitasta žlezda

Pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde odražava se na rad srca, metabolizam, nervni sistem, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost. Namirnice bogate jodom umanjuju rizik, dok ga stres povećava.

Gojiš se, a ništa ne jedeš? Ili si, možda, rapidno izgubila težinu? Stalno ti je hladno? Vruće ti je dok drugi cvokoću od zime? Opada ti kosa i suva ti je koža? Proveri štitastu žlezdu.

Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) u ljudskom organizmu, kod zdrave osobe teži između 18 i 22 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, i pokretna je pri gutanju.

Tiroidni hormoni tiroksin (T4) i tironin (T3) koje luči ova žlezda, regulišu ćelijski metabolizam svih ostalih tkiva u našem telu. Svaka ćelija u našem organizmu, dakle, zavisi od tiroidnih hormona.

Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika, kontrolišu našu termoregulaciju i sintezu proteina, razgradnju masti… Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života.

U kojim godinama se najčešće javljaju problemi sa štitastom žlezdom?Hipotireoza se može javiti u bilo kom periodu života, a hipertireoza češće kod žena u reproduktivnom periodu. Iako menopauza sama po sebi ne izaziva poremećaje rada štitne žlezde, savremene studije pokazuju da 1 od 4 žene koja ima simtpome menopauze (umor, promenljivo raspoloženje, depresija, poremećaji spavanja) ima i problem sa štitnom žlezdom. Zbog toga se preporučuje provera hormona štitne žlezde u menopauzi.

Neki oblik poremećaja rada štitaste žlezde u svetu ima više od 200 miliona ljudi. U razvijenim zemljama, svaka dvadeseta osoba u opštoj populaciji ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a ovi problemi se pet do sedam puta češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Većina ovih stanja može da se leči, mnoga od njih i da se izleče, ali ako se zapuste mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, dovedu do teških poremećaja, pa i do smrtnog ishoda.

HASHIMOTO TIREOIDITIS

“Hashimoto tireoiditis je autoimuno zapaljenje štitaste žlezde. Kao i kod drugih autoimunih oboljenja, i ovde imuni sistem ne radi pravilno, što za posledicu ima stvaranje antitela na delove sopstvenog organizma. U Hashimoto tireoiditisu stvaraju se dve vrste antitela: antiTPO at ili antitela na tireoidnu peroksidazu (enzim TPO učestvuje u sintezi hormona štitaste žlezde), i antiTg at ili antitela na tireoglobulin (protein u štitastoj žlezdi u kojem se čuvaju sintetisani hormoni).”

Ispoljavanje ovog oboljenja je veoma sporo, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se često otkriva slučajno, na rutinskom pregledu. Pacijenti sa Hašimoto tireoiditisom se lekaru javljaju najčešće zbog primetnog uvećanja štitaste žlezde (struma) i/ili pojave simptoma hipotireoze: umora, tromosti, bezvoljnosti, dobijanja na kilaži uprkos smanjenom apetitu…

Kako se postavlja dijagnoza?

“Određivanje titra anititela u krvi je jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze Hashimoto tireoiditisa. Visok titar antitela u krvi, ukazuje na jači oblik zapaljenja u štitastoj žlezdi.”

Zašto nastaje Hashimoto tireoiditis?

“Za sada još nema sigurnih dokaza šta pokreće autoimuni proces u štitnoj žlezdi. ‘Okidač’ mogu biti genetski faktori, povećan unos joda u hrani, virusne infekcije, pušenje, različite vrste zagađenja iz spoljašnje sredine (hemijsko, jonizujuće, …). Hronični stres može da bude pokretač ispoljavanja autoimune bolesti, ali se još uvek ne navodi kao uzrok nastanka autoimunih oboljenja”, objašnjava za MONDO dr Todorović.

Da li alternativna medicina može da pomogne?Alternativne metode ne mogu da reše hormonski poremećaj ni u hipo ni u hipertireozi. Akupunktura može da bude pomoćna metoda za umirenje pacijenta ili za smanjenje telesne težine, ali ne i da otkloni uzrok tegoba.

Šta svako od nas može da uradi na prevenciji oboljenja?

“Uredan san, redovna, raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, žitaricama kao što su integralni pirinač, proso, kukuruz, heljda, uz plavu morsku ribu i nemasna mesa smanjuju rizik od razvoja Hashimoto sindroma. Boravak u prirodi i što više fizičke aktivnosti koja će doprineti boljoj cirkulaciji, smanjenju napetosti i boljem opštem stanju organizma. I, važno je napomenuti da pušenje, i aktivno i pasivno, doprinose bržem razvoju čvorića u štitastoj žlezdi.”

HIPOTIREOZA

Hashimoto tireoiditis je i najčešći uzrok hipotireoze, smanjene funkcije štitaste žlezde koja tada nije sposobna da izluči dovoljnu količinu hormona.

Simptomi koji osobe sa hipotireozom dovode lekaru su dobijanje u telesnoj težini, nepodnošenje hladnoće, umor i brzo zamaranje, bezvoljnost, neraspoloženje i blago depresivno raspoloženje, slabija koncentracija, opadanje kose. Kod dugotrajnih i nelečenih oblika hipotireoze javljaju se i otok lica, suva koža, lomljivost noktiju, nadutost trbuha, zatvor, osećaj teškog disanja, pritiska u vratu, smanjen libido, kod muškaraca poremećaji erektilne funkcije, a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa, smanjena plodnost i spontani pobačaji.

Hipotireoza: Lagana šetnjaUsporen metabolizam u hipotireozi uzrokuje nakupljanje tečnosti u svim tkivima i organima. Lagana šetnja se preporučuje svim pacijentima, a intenzivnija fizička aktivnost, i kod mlađih i kod starijih pacijenata, tek kada svi rezultati hormona budu normalni.

“U blagom, početnom obliku hipotireoze simptomi su nespecifični i mogu da podsećaju na simptome drugih oboljenja. Zbog toga je za postavljanje dijagnoze ovog hormonskog poremećaja veoma važna detaljna anamneza i pregled lekara, uz ultrazvučni pregled štitaste žlezde i odogovarajuće laboratorijske analize”, kaže dr Todorović.

Terapija hipotireoze je vrlo jednostavna i podrazumeva nadoknadu hormona štitaste žlezde u obliku tableta koje se uzimaju svako jutro. Doza leka se prilagođava svakom pacijentu posebno.

“Adekvatno doziranje uz periodične kontrole hormona, vrlo brzo koriguje hipotireozu i pacijent je praktično zdrava osoba uz redovnu terapiju”, objašnjava dr Todorović.

Poremećaj rada štitaste žlezde može ići i u “suprotnom smeru”…

HIPTERTIREOZA

Hipertireoza predstavlja pojačanu funkciju štitaste žlezde, a simptomi ovog stanja koje češće pogađa žene nego muškarce (odnos je 4:1), relativno se lako prepoznaju: nervoza i razdražljivost, gubitak kilograma uprkos pojačanom apetitu, opadanje kose, ubrzan i nepravilan rad srca, podrhtavanje, nepodnošenje toplote…

Hipertireoza: Sport, sunce, more – nikakoKod hipertireoze se ne preporučuju boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje i aktivno bavljenje sportom. Savetuju se boravak na planini, na svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost, šetnja i izbegavanje stresnih situacija.

Osim toga mogu se javiti i poremećaji na očima u vidu otoka kapaka, bola, zamagljenja vida, osećaj nedostatka vazduha, pritisak u dnu vrata… Koža je topla i vlažna, a javljaju se i promene na noktima.

Hipertireoza se može javiti iz različitih razloga: “To stanje može biti posledica autoimunog zapaljenja žlezde i njenog difuznog uvećanja i tada se naziva Graves-Basedovljeva bolest, ili prisustva jednog ili više čvorova u štitnoj žlezdi koji pojačano sintetišu i luče hormone . Tada govorimo o toksičnom adenomu ili polinodoznoj toksičnoj strumi.”

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, ultrazvučnog pregleda štitne žlezde i laboratorijskih analiza. U krvi se nalaze niske, ponekad nemerljive vrednosti TSH, uz povišene vrednosti hormona štitne žlezde, a kod Gravesove bolesti i vrlo važan nalaz povišenih antitela na TSH receptor”

Hipertireoza je, ako se ne leči, ozbiljno oboljenje jer prvenstveno oštećuje srčani mišić, ali se uz primenu odgovarajuće terapije danas relativno brzo može staviti pod kontrolu, pa i potpuno izlečiti.

Lekovite biljkeMogu da pomognu nana, matičnjak, kamilica, valerijana, kantarion u obliku kapi i čajeva i njihova uloga je prvenstveno umirenje koje je jako važno u hipertireozi dok još nisu sniženi hormoni u cirkulaciji.

Lečenje podrazumeva primenu tireosupresivnih lekova u dozi koja se prilagođava svakom pacijentu. Kontrole su u početku na četiri do šest nedelja, i ponavljaju se dok rezultati ne pokažu da je pacijent uveden u eutireoidno stanje, odnosno da je nivo hormona u krvi normalan. Uz terapiju, danas se vrlo brzo postiže remisija bolesti (ozdravljenje) koje se potom, uz nastavak terapije, održava tokom sledećih 18 do 24 meseca. Ukoliko pacijent šest meseci nakon prestanka terapije ima normalan nivo hormona u krvi, smatra se da je ozdravljenje potpuno. Ako do remisije bolesti ne dođe nakon 18 do 24 meseca neprekidne primene lekova, preporučuju se radioaktivni jod, prvenstveno kod starijih pacijentkinja, ili hirurško lečenje, koje podrazumeva tireoidektomiju – uklanjanje štitaste žlezde u celosti.”

Poremećaje u radu štitaste žlezde moguće je, dakle, izlečiti ili bar držati pod kontrolom.

Ako se lako i brzo gojite, ili imate pojačan apetit, a uprkos tome gubite na kilaži, hvata vas jeza iako je napolju toplo, ili vam je vruće i kad se svi oko vas smrzavaju, opada vam kosa, srce vam “preskače” ili “lupa”, ako se pojačano znojite, osećate stezanje u vratu, ako vam trnu ruke, suvo kašljete, ako ste nervozni i uznemireni, ako ste svaki čas prehlađeni, ako su vam menstruacije neredovne, možda vam je “proradila” štitasta žlezda. Brinite o sebi i svom zdravlju, posetite lekara.

Extra paket briseva za žene

Extra paket briseva za žene ( CHLAMIDIA, UREAPLASMA, MYCOPLASMA, cervikalni, vaginalni bris, bakterijska vaginoza) + 20% popusta na sve druge analize u laboratoriji Sim Lab!
Extra paket briseva za žene

 

 

SIM LAB laboratorija na 2 lokacije u gradu izdvojila se sa najviše pohvala na profesionalnost, ljubaznost osoblja i stručnost u radu! To su razlozi da brigu o zdravlju prepustite baš njima!

Odvojte malo vremena da uradite analize vaginalnog sekreta i analize na opasne a sve češće prisutne bakterije koje mogu izazvati od manjih nelagodnosti (peckanje, svrab,  pojačan sekret, neprijatan miris) do većih problema (infekcija) koje mogu uzrokovati neplodnost pa čak i trajni sterilitet!

Pravila i uslovi korišćenja kupona


> Tel: 064/99-47-868

> Ova akcijska cena vazi isključivo uz kupon

> Ponuda obuhvata: Extra paket briseva za žene (CHLAMIDIA, UREAPLASMA, MYCOPLASMA, cervikalni vaginalni bris, bakterijska vaginoza) + 20% popusta na sve druge analize u laboratoriji Sim Lab!

> Kupon važi za jednu osobu

Jedna osoba može kupiti više kupona

> Radno vreme: ponedeljak – petak od 07h do 20h, subota od 07h do 14h

Kuponse može iskoristiti na dve lokacije: Cara Nikolaja Drugog 68a, Vračar ili Zrenjaninski put 42a, Krnjača!

Sa sobom poneti kupon

 

Napomena


Kupon se dostavlja e-mailom i dostupan je za štampanje i iz Vašeg profila

Kupon ćete dobiti u roku od 20 minuta ukoliko uplatu izvršite internet bankarstvom

Kupon ćete dobiti za jedan radni dana ukoliko uplatu izvršite opštom uplatnicom

 

Laboratorije SiM LAB i SiM LAB Plus bave se laboratorijskom dijagnostikom iz oblasti mikrobiologije i medicinske biohemije. Naša mikrobiološka laboratorija nalazi se na Vračaru, u ulici Cara Nikolaja Drugog, u neposrednoj blizini Doma zdravlja Vračar i Beogradskog dramskog pozorišta. Biohemijska laboratorija nalazi se u Krnjači, na Zrenjaninskom putu, u blizini Elektrodistribucije, Mesne zajednice i Doma zdravlja Krnjača. Naši pacijenti mogu da računaju na profesionalnu i kvalitetnu uslugu. Možemo se pohvaliti visokokvalifikovanim stručnim kadrom sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti laboratorijske dijagnostike. Oprema i reagensi koji se koriste u radu su sertifikovani, inovativni i prilagođeni standardima laboratorijske prakse, tako da obezbeđuju precizne, pouzdane i pravovremene rezultate.

 

Skrining zdravlja za muškarce

Skrining zdravlja za muškarce (ultrazvuk, detaljne laboratorijske analize, tumor markeri, pregled urologa, pregled lekara opšte prakse, EKG)

KUPI

Pregled obuhvata:

• Ultrazvučna dijagnostika:

o Ultrazvuk Abdomena (Jetra, žučna kesa, pankreas, slezina)

o Ultrazvuk Genitourinarnog trakta (bubrezi, ureteri, mokr. bešika, prostata)

o Ultrazvuk Testisa i adneksa

 Detaljne laboratorijske analize:

o Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom

o Sedimentacija

o Glukoza

o Holesterol

o Trigliceridi

o Enzimi: AST, ALT

o Urea, kreatinin

o Pregled urina sa urinokulturom

• Tumor markeri:

o PSA (prostata)

o fPSA

o Index PSA

o CEA (opšti tumor marker, debelo crevo)

 Pregled urologa sa palpacijom prostate

 Detaljan pregled lekara opšte prakse (anamneza, merenje visine, težine, krvnog pritiska, određivanje indeksa telesne mase – BMI)

 EKG sa analizom

 Ekspertski izveštaji za sve navedene preglede

Pacijenti koji su nam dolazili na urološke preglede, često su postavljali pitanje: “Da li je moguće, i koliko košta – proširiti ovaj pregled na debelo crevo i tumore uopšte?” Njihov opravdan strah od karcinoma koji se relativno često javljaju kod muškaraca posle 50-te godine života naveo nas je na ideju da dizajniramo ovaj komplet pregleda namenjen baš toj populaciji, koji ne samo da pokriva navedene organe i bolesti, već daje detaljan uvid i u opšte zdravstveno stanje, pokrivajući najčešće probleme koji se mogu javiti u ovoj populaciskoj grupi, poput povišenog nivoa šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ili problema sa radom bubrega ili jetre, kao i opštih akutnih ili hroničnih upalnih procesa.

Pravila i uslovi korišćenja kupona


> Info: 011/3751-351

> Vaučer važi za jednu osobu

Jedna osoba može kupiti više vaučera

Vaučer važi za: Skrining zdravlja za muškarce (ultrazvuk, detaljne laboratorijske analize, tumor markeri, pregled urologa, pregled lekara opšte prakse, EKG)

Radno vreme: ponedeljak – petak od 08h do 20h, subotom od 09h do 14h

Sa sobom poneti vaučer

Napomena


Kupon se dostavlja e-mailom i dostupan je za štampanje i iz Vašeg profila

Kupon ćete dobiti u roku od 20 minuta ukoliko uplatu izvršite internet bankarstvom

Kupon ćete dobiti za jedan radni dana ukoliko uplatu izvršite opštom uplatnicom

 

4d ultrazvuk

4D ultrazvuk u trudnoći za 3000 din u dijagnostičkom centru Hram!

Stara cena: 7000din

Cena: 3000din

  • 4D ultrazvuk za trudnice
  • DC Hram nalazi se u centru grada
  • Najsavremeniji aparat za 4D ultrazvuk
  • Stručno vođenje pregleda od strane eminentnih ginekologa

Pomoću 4D ultrazvuka radi se:

  • analiza razvoja ploda
  • određuje gestacijska starost
  • utvrđuje eventualna anomalija ploda

Šta je 4D ultrazvuk?

Savremena kontrola trudnoće ne može da se zamisli bez ultrazvučnog pregleda. Ultrazvuk je neinvazivno dijagnostičko sredstvo koje ginekologu omogućava direktno i neposredno posmatranje ploda u materici. Koristi od ovakvog načina pregleda su nemerljive – pouzdano utvrđivanje trudnoće, analiza građe i otkrivanje eventualnih anomalija ploda.

Sa 4D ultrazvukom i pre četvrtog meseca trudnoće, moguće je videti pokrete glave, tela i ekstremiteta ploda, čime je omogućena procena njegove motoričke aktivnosti i ponašanja – neuporedivo bolje nego konvencionalnim ultrazvučnim pregledom. U kasnijim fazama trudnoće, omogućeno je posmatranje celog spektra ponašanja ploda: mimika lica (zevanje, osmeh, mrštenje, plač, otvaranje očnih kapaka), ciljano ponašanje ekstremiteta (sisanje prsta, dodirivanje pojedinih delova tela rukama). Sve više se istražuju mogućnosti procene stanja ploda na osnovu izraza njegovog lica i ukupnog ponašanja – kako spontanog, tako i na određene spoljašnje stimuluse.

Pravila i uslovi korišćenja vaučera


> Kupon važi za jednu osobu

> Možete kupiti više kupona

> Ponuda obuhvata: 4D ultrazvuk za trudnice za 3000 din!

Radno vreme dijagnostičkog centra: ponedeljak – petak od 07h do 19h, subota od 08h do 14h

Obavezna je najava unapred

Brojevi telefona dijagnostičkog centra nalaze se na kuponu

Napomena


Kupon se dostavlja e-mailom i dostupan je za štampanje i iz Vašeg profila

Kupon ćete dobiti u roku od 20 minuta ukoliko uplatu izvršite internet bankarstvom

Kupon ćete dobiti za jedan radni dana ukoliko uplatu izvršite opštom uplatnicom

Rak koze

Rak koze

Preko 90% slučajeva raka kože pojavljuje se na površinama kože koje su redovno izložene sunčevom svetlu ili ultraljubičastom zračenju. Rak kože koji NIJE maligan (kancerozan) uopšteno se pojavljuje na površinama kože koje su često izložene suncu. Maligni rak kože najčešće se nalazi na leđima kod muškaraca i na nogama kod žena. Drugi faktori rizika uključuju genetsku sklonost (rak kože je češći kod osoba svetle kože, plavih ili zelenih očiju, plavokosih ili crvenokosih) i preveliko izlaganje rendgenskim zracima ili drugim vrstama zračenja. Izloženost arsenu, koji može biti prisutan u nekim herbicidima, još jedan faktor rizika za razvoj raka kože.

melanom

Karcinom bazalnih ćelija (bazocelularni karcinom)
Karcinom pločastih ćelija (planocelularni karcinom)
Ko je u opasnosti?
faktori rizika
Koji su simptomi?
Koje će pretrage lekar napraviti?
lečenje
prevencija
komplikacije
melanom
Melanom je teži oblik raka nego što su to češći oblici raka kože, koji započinju u bazalnim ili pločastim ćelijama epidermisa. Melanom se može brzo širiti (metastazirati) u druge delove tela putem limfnog sistema ili putem krvi.
Melanom je bolest kože kod koje se ćelije raka (maligne ćelije) nalaze u ćelijama koje daju boju koži (melanocitima). Melanom se obično pojavljuje kod odraslih osoba, ali se ponekad može naći i kod dece i adolescenata. Koža štiti telo od vrućine, svijetla, infekcije i povrede. Sastoji se od dva glavna sloja: epidermisa (gornjeg sloja) i dermisa (donjeg sloja). Melanociti se nalaze u epidermisu i sadrže melanin, koji koži daje boju. Melanom se ponekad naziva kožni melanom ili maligni melanom. Melanom je teži oblik raka nego što su to češći oblici raka kože, koji započinju u bazalnim ili pločastim ćelijama epidermisa. Melanom se može brzo širiti (metastazirati) u druge delove tela putem limfnog sistema ili putem krvi (limfni čvorovi su male tvorbe u obliku zrna pasulja koji se nalaze u svim delovima tela, oni proizvode i pohranjuju stanice koje služe za borbu protiv infekcije).

Karcinom bazalnih ćelija (bazocelularni karcinom)

Većina se bazocelularnih karcinoma pojavljuje na površinama kože koje su redovno izložene ultraljubičastom zračenju (sunčevo svetlo).
Karcinom bazalnih ćelija (bazocelularni karcinom) je rak stanica koje se nalaze na donjem delu najvišeg sloja kože, epiderma. On obuhvata više od tri četvrtine svih vrsta raka kože. Većina karcinoma bazalnih ćelija raste sporo i skoro se nikad ne širi. Međutim, ako se ne uklone mogu nagristi kožu i stvoriti čir, poznat kao ulcus RODENS. Mali broj tih ulkusa ponovo se pojavljuje na istom mestu na koži nakon lečenja (lokalni recidiv). Većina se bazocelularnih karcinoma pojavljuje na površinama kože koje su redovno izložene ultraljubičastom zračenju (sunčevo svetlo). Takođe se mogu pojaviti na delovima glave obraslim kosom.

 

Najčešće se pojavljuju nakon 40. godine života. Kancerozne promene uzrokuju pojavu mrlje ili kvržice koja je bezbolna. Kvržica može rasti sporo, pretvoriti se u čir, i nikad potpuno ne zaraste. Obično se ne širi sa mesta i skoro nikad se ne širi u druge delove tela, ali može nastaviti da raste i zahvatiti susedna tkiva i strukture, uključujući živce, kosti i mozak. Tumor može biti vrlo mali, i narasti na 1 ili 2 centimetra nakon nekoliko godina rasta.

Karcinom pločastih ćelija (planocelularni karcinom)

Ovaj rak može nastati na normalnoj koži, na opekotini, povredi, ožiljku ili na mestu hronične upale (do koje može doći kod mnogih kožnih bolesti). On najčešće potiče s delova kože oštećenih suncem, kao što je aktinička keratoza.
Karcinom pločastih ćelija (planocelularni karcinom) je rak stanica najvišeg sloja kože. To je druga po učestalosti vrsta raka kože. Agresivniji je od raka bazalnih ćelija, ali svejedno može rasti relativno sporo. Ako ga se ne leči, karcinom pločastih ćelija se može proširiti na druge delove tela. Međutim, najveći deo bolesnika lečenih od karcinoma pločastih ćelija potpuno je izlečen nakon jednostavnog hirurškog zahvata. On je obično u početku bezbolan, ali može postati bolan kad se razviju čirevi koji ne zarastaju. Ovaj rak može nastati na normalnoj koži, na opekotini, povredi, ožiljku ili na mestu hronične upale (do koje može doći kod mnogih kožnih bolesti). On najčešće potiče s delova kože oštećenih suncem, kao što je aktinička keratoza. Obično se pojavljuje nakon dobi od 50 godina.

Ko je u opasnosti

Ultraljubičasti deo spektra sunčevog svetla je glavni uzrok svih vrsta raka kože, uključujući melanome. Melanom pogađa ljude svih životnih dobi, svih rasa, svih imovinskih stanja i oba pola. To je najčešći rak kod žena između 25 i 29 godina starosti i drugi rak po učestalosti kod žena između 30 i 34 godina i učestalost pojave melanoma se povećava više nego bilo koje druge vrste raka. Melanomi se često razvijaju iz postojećih mladeža, ali se mogu takođe pojaviti na normalnoj koži iu pegama, mrljama i drugim pigmentisanim površinama. Veruje se da je izlaganje suncu faktor kod 50-70% novih melanoma, ali se oni mogu pojaviti i na površinama tela koje normalno nisu izložene suncu. Prvi korak u otkrivanju melanoma je obraćanje pažnje na mladeže, koji su česte, pigmentovane lezije kože koje mogu biti ravne ili uzdignute. Postoje dve vrste mladeža, obični i atipični (medicinski naziv za atipične mladeže je displastični nevusi). Deset do petnaest odsto belaca ima atipične mladeže.

faktori rizika

Prosečan rizik od razvoja melanoma tokom života u beloj populaciji je oko 1 na 75 ali može biti i mnogo veći ako imate neki od sledećih faktora rizika:
• 50 ili više običnih mladeža
• atipične mladeže, čak i samo jedan.
• ako ste u prošlosti izgoreli od sunca što je dovelo do opekotina sa plikom,
• posebno u dobi mlađoj od 20 godina
• kožu osetljivu na sunce koja lako izgori ili se na njoj stvaraju pegice
• vi ili član porodice ste imali bilo koji tip raka kože
• povremeno izlaganje kože koja je normalno pokrivena jakom sunčevom svetlu
• korišćenje solarijuma

Koji su simptomi

Benigni mladeži su obično mali, simetrični iu samo jednoj nijansi smeđe boje i imaju oštre ivice. Maligni melanomi su obično veći i imaju dve ili više boja (obično smeđa i crna) kao i nepravilne rubove.
• lezija ili izraslina na koži
• obično izdignuta papula (bubuljica) ili makula (mrlja)
• promena bojem mladeža (smeđa, crna, crvena ili plavkasta)
• nekoliko različitih boja na jednoj leziji
• nepravilni rubovi, često asimetrično
• promena izgleda pigmentovane lezije na koži tokom vremena
• krvarenje iz izrasline na koži
Benigni mladeži su obično mali, simetrični iu samo jednoj nijansi smeđe boje i imaju oštre ivice. Maligni melanomi su obično veći i imaju dve ili više boja (obično smeđa i crna) kao i nepravilne rubove. Treba se obratiti lekaru ako osoba ima bilo koji od znakova koji mogu upozoravati na melanom: promena veličine, oblika ili boje mladeža; curenje ili krvarenje iz mladeža; ili mladež koji svrbi, tvrd je, kvrgav, otečen ili bolan na dodir. Melanom se takođe može pojaviti na koži kao novi mladež. Kod muškaraca se melanom najčešće pojavljuje na trupu (na površini tela između ramena i kukova) ili na glavi ili vratu; kod žena se melanom najčešće pojavljuje na rukama i nogama. I karcinomi bazalnih ćelija i karcinomi pločastih ćelija mogu se pojaviti u različitim oblicima.

 

Karcinomi bazalnih ćelija mogu se razviti kao mala kvržica na koži koja je glatka i bisernog ili voštanog izgleda. Ponekad može krvariti ili se na njoj može razviti krasta. Izgleda kao da će zarasti ali to se nikad u potpunosti ne dogodi. Ponekad može biti pljosnata, crvena mrlja, ljuskava is krastom. Ponekad postoji samo čvrsta, crna kvržica. Rak kože je obično bezbolan i sporo raste. Može se pojaviti bilo gde na telu ali je najverovatniji na izloženom delu kože, posebno licu ili vratu. Karcinomi pločastih ćelija često imaju ljuskav izgled. Ponekad imaju čvrstu, Rožnati naslagu i bolni su na dodir. Takođe se nalaze na rukama, šakama i donjem delu nogu.

Koje će pretrage lekar napraviti

Biopsija je brz i jednostavan postupak koji se obično može provesti uz korišćenje lokalnog anestetika. Lekar će ukloniti celu kvržicu ili njen deo i poslati u laboratoriju na analizu pod mikroskopom.
Obično ćete se prvo obratiti vašem lekaru opšte prakse koji će vas pregledati i odlučiti da li vas treba uputiti dermatologu radi dodatnih ispitivanja i lečenja. Takođe može da vas uputi hirurgu ili plastičnom hirurgu. Specijalista će mnogo znati već nakon jednostavnog pregleda. Međutim, nije uvek lako razlikovati rak kože i benigne promene samo pregledom. Možda će vam savetovati biopsiju. To je brz i jednostavan postupak koji se obično može provesti uz korišćenje lokalnog anestetika. Lekar će ukloniti celu kvržicu ili njen deo i poslati u laboratoriju na analizu pod mikroskopom. Budući da se karcinomi bazalnih ćelija skoro nikad ne šire, verovatno neće biti potrebna nikakva dalja ispitivanja ako je rak u potpunosti uklonjen.

 

Kako se karcinomi pločastih ćelija ponekad mogu proširiti, vaš lekar će možda hteti napraviti još nekoliko drugih ispitivanja kao i fizikalni pregled i biopsije da bi bio siguran da nema potrebe za daljim lečenjem. To je posebno važno ako ste se već lečili od raka kože i sad se on ponovo pojavio. Tokom fizičkog pregleda, lekar će vas verovatno opipati da vidi da li postoje neke povećane limfne žlezde. Pregled rendgenskim zracima, CT i MRI snimke mogu pokazati metastaze. Ova bolest može takođe izmeniti rezultate sledećih ispitivanja: biopsija lezije orofarinksa i biopsija desni. Kod melanoma, pregled rendgenskim zracima, CT i MRI snimanje, i drugi postupci mogu takođe biti potrebni da bi se utvrdilo da li je došlo do širenja bolesti (metastaza).
lečenje
Četiri su osnovna načina lečenja: hirurško, zračenje, hemoterapija te biološko lečenje.
Vaš lekar će planirati lečenje uzimajući u obzir različite faktore koji uključuju vašu životnu dob i opšte zdravstveno stanje, tip i veličinu tumora, mesto na telu na kojem se nalazi i kako ćelije raka izgledaju pod mikroskopom. Postoji lečenje za sve bolesnike s melanomom. Primjenjuju se 4 načina lečenja:
• Hirurško lečenje (uklanjanje raka operacijom) uz uklanjanje dela okolne normalne kože Hirurško uklanjanje susednih limfnih čvorova može pratiti uklanjanje tumora. Kasnije se može uzeti koža sa drugog dela tela i staviti na mesto sa kojeg je uklonjen rak. To se zove presađivanje.
• Hemoterapija (korišćenje lekova za ubijanje ćelija raka). Kod hemoterapije se koriste lekovi koji ubijaju ćelije raka. Hemoterapija se može uzimati u obliku tableta, ili se može uvesti u telo pomoću igle u venu ili mišić. Hemoterapija se naziva sistemsko lečenje jer lekovi ulaze u krvotok, putuju kroz telo, i mogu ubiti ćelije raka u celom telu. Ako se melanom pojavio na ruci ili nozi, hemoterapija se može dati tehnikom koja se zove izolovana arterijska perfuzija. Kod te metode, hemoterapijski lekovi se unose direktno u krvotok ruke ili noge u kojima je pronađen melanom. To omogućava da najveći deo leka direktno dospe do tumora. Međutim, sama hemoterapija se nije pokazala efikasnom kod lečenja melanoma. Provode se klinička ispitivanja s ciljem pronalaženja hemoterapijskih lekova koji su delotvorni.
• Terapija zračenjem (korišćenje visokih doza rendgenskih zraka ili drugih vazduha visoke energije za ubijanje ćelija raka)
• Biološka terapija (korišćenje imunološkog sistema tela za borbu protiv raka Lečenje
karcinoma bazalnih ćelija i karcinoma pločastih ćelija se razlikuje zavisno o veličini, dubini i smeštaju raka. karcinom se uklanja jednim od ovih postupaka:
struganje
• kauterizacija (spaljivanje)
• hirurško uklanjanje, uključujući mikroskopsku brijanje (Mohsova operacija)
• kriokirurgija (smrzavanje)
• zračenje
Radioterapija može biti vrlo delotvorna alternativa hirurgiji kod lečenja karcinoma bazalnih i pločastih ćelija na delovima lica gde bi hirurško lečenje moglo ostaviti ožiljak. Takođe se ponekad koristi kod tumora koji su urasli dublje u kožu. Vrlo mali broj pacijenata sa rakom pločastih ćelija morat će biti podvrgnut većoj operaciji radi uklanjanja susednih limfnih čvorova, da bi se videlo da li se rak lokalno proširio. Devet od deset pacijenata sa karcinomima bazalnih i pločastih ćelija u potpunosti se izleče.

prevencija

Ultraljubičasto svetlo je najjače u sredini dana, zato nastojite izbegavati izlaganje suncu u to doba. Koristite kvalitetna sredstva za zaštitu od sunca, po mogućnosti sa faktorom zaštite od sunca najmanje 15. Nanesite sredstvo za zaštitu od sunca barem pola sata pre izlaganja suncu, i često ga ponovno nanosite.
Šta je moguće više smanji izlaganje suncu. Kad ste na suncu, zaštitite kožu: nosite zaštitnu odeću kao što su kape, košulje dugih rukava, duge suknje ili pantalone. Ultraljubičasto svetlo je najjače u sredini dana, zato nastojite izbegavati izlaganje suncu u to doba. Koristite kvalitetna sredstva za zaštitu od sunca, po mogućnosti sa faktorom zaštite od sunca najmanje 15. Nanesite sredstvo za zaštitu od sunca barem pola sata pre izlaganja suncu, i često ga ponovno nanosite. Koristite sredstvo za zaštitu od sunca i zimi. Redovno pregledajte kožu kako bi otkrili razvoj sumnjivih izraslina ili promena na postojećim lezijama na koži. Nova izraslina koja se pretvara u čir ili teško zarasta je sumnjiva. Sumnjive promene na postojećim izraštajima uključuju promenu boje, veličine, teksture, izgleda i pojavu boli, upale, krvarenja ili svraba. Lezija koja je asimetrična, ima nepravilne ili neoštre rubove, ako postoji nekoliko boja na jednoj leziji ili je lezija veća od 6 milimetra u prečniku je sumnjiva. Američka dermatološka akademija (AAD) i Fondacija za rak kože preporučile su sledeće korake za izbegavanje raka kože.
• Šta je moguće više smanjite izlaganje suncu u sredini dana – između 10 sati ujutro i 3 posle podne.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca, najmanje sa faktorom SPF-15 (engl. Sun Protection Factor) ili višim koji štiti od UVA i UVB zraka, na sve površine kože koje su izložene suncu.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca svaka dva sata, čak iu oblačnim danima.
• Ponovno ga nanesite nakon plivanja ili znojenja.
• Nosite odeću koja pokriva telo i zasenjuje lice. Šeširi trebaju zasjenjivati i lice i zadnji deo vrata. Nošenje sunčanih naočara smanjiće količinu vazduha koje dolaze do oka filtrirajuću čak i do 80 posto vazduha, i štiti očne kapke kao i sočiva.
• Izbegavajte izlaganje UV zračenju od lampi za sunčanje i solarijuma.
• Zaštitite decu. Držite ih podalje od prevelikog izlaganja suncu kad je sunce najjače (između 10 sati ujutro i 12:03), te obilno i često nanosite sredstvo za zaštitu od sunca na decu od 6 meseci i stariju. Ne koristite sredstva za zaštitu od sunca kod dece ispod 6 meseci starosti – umesto toga izuzetno ograničite njihovo izlaganje suncu.
• Zapamtite, pesak i tlo reflektuju UV zrake čak i ispod suncobrana. Sneg čak posebno dobro reflektuje UV zrake. Reflektujuće površine mogu reflektovati čak i do 85 posto štetnih sunčevih zraka.

 

Rak grlica materice

Rak grlica materice i papanikolau test

Rak grlica materice se u poslednjih desetag godina prilično intenzivirao kako pokazuju statistički podaci  i broj obolelih pacijentkinja se značajno povećao.Prvi simptomi raka grlica materice se teško otkrivaju a kad i do tog dođe često su atipične promene na materici već prerasle u maligni tumor tj kancer,zato su izuzetno važne redovne kotrole,pretrage i papanikolau test da bi se bolest rano dijagnostikovala.

RAK GRLICA MATERICE RANI SIMPTOMI

Neredovan odlazak kod ginekologa kao i obraćanje lekaru kad je već kasno – tj. kad je bolest uzela maha predstavljaju glavni problem,tada pacijentkinje imaju veoma malo šansi za izlečenje.U najvećem broju slučajeva premaligne promene koje se javljaju na početku bolesti prolaze bez lečenja -spontano,ali nekad sitna ostećenja koja se zapuste i nisu zalečena  mogu prerasti u rak grlica materice.Takvi problemi se veoma lako leče ako se dijagnostikuju na vreme,jer u suprotnom proces traje godinama i prerasta u karcinom grlica materice.Svaka žena sebi može da spase život ukoliko odlazi na redovan ginekološki pregled.

RAK GRLICA MATERICE UZROCI – HUMANI PAPILOMA VIRUS

Jedan od glavnih krivaca i uzročnika bolesti je humani papiloma virus– HPV.Do sada je otkriveno više od stotinu tipova ovog mikroorganizma.

RANICA NA GRLICU MATERICE

Ukoliko humani papiloma virus izazazove benigne promene –  ranica na grlicu materice  ,statistika  pokazuje da se kod  8 od 20 žena razvija malignitet tj rak grlica materice.Pored pomenutog virusa u glavne uzročnike nastanka oboljenja ulaze i :

  • pušenje
  • prerano stupanje u seksualne odnose
  • često menjanje partnera
  • loša intimna higijena
  • hormonska kontracepcija
  • oslabljen imunitet
  • virus herpes simpleks
  • hlamidija

RAK GRLICA MATERICE SIMPTOMI

Kako smo već u uvodu rekli  prvi simptomi najčešće već ukazuju na atipične promene,koje ukoliko zanemarite prerastaju u ozbiljnu bolest.Simptomi raka grlica materice u svojoj ranoj fazi predstavljaju sve vrste krvarenja van redovnog menstrualnog ciklusa.Ukoliko je vaginalni sekret čest i sukrvičast između ciklusa,kao i tokom seksualnog odnosa ako se javi nakon menopauze,ili su vam obilne menstruacije svakako se javite lekaru i obavite ginekološki pregled.Kasniji simptomi raka materice su bolovi u maloj karlici ,bolovi kostiju,otežano mokrenje,zatvor i tvrda stolica,hronični umor,gubitak telesne težine i oticanje nogu.

PAPANIKOLAU TEST – STA JE PAPA TEST ?

Papanikolau test ili skr. papa test je bezbolna i opšteprihvaćena dijagnostička metoda,pri kojoj se uzima bris sa grlića materice, koji se obrađuje  cistološki i nakon mikroskopskog pregleda utvrđuje vrste ćelija.One mogu biti:normalne,napadnute infekcijom,premaligne ćelije kao i kancerozne.Papa test rezultati ukazuju dakle na upalne procese kao i na prisustvo svakih atipičnih ili u najgorem scenariju kancerogeniih ćelija.Pacijentkinja treba da vodi računa da bi se uzeo kvalitetan uzorak ,mora da prodje 5 do 7 dana od menstruacije ili od seksualnog odnosa,takođe vaginalete su u tom periodu zabranjene kao i vaginalno ispiranje.

PAPA TEST GRUPE

I i II grupa predstavljaju uredan papa test nalaz. Međutim mnogi ginekolozi ističu da čak i do 30% analiziranih rezultata sa urednim nalazom može sakriti premalignu promenu.Zbog tog faktora savetuje se analiza makar jedanput godišnje.Ukoliko papa test hpv tri puta za redom bude uredan tj.negativan ,na preglede ne morate ići tako često već je dovoljno jednom u 2 do 3 godine.

PAPANIKOLAU TEST TRECA GRUPA

Papa test treca grupa se treba posmatrati kao sumnjiv nalaz,jer je najčeše uzrokuje infekcija ali ujedno i ukazuje na moguće premaligne promene u ćelijama..

PAPA TEST CETVRTA GRUPA

IV i V grupa ukazuju nam na prisustvo ćelija kancera u brisu.Rak grilica materice se dijagnostikuje i kolposkopijom(uređaj uvećava pregledanu površinu i do 40 puta).Ukoliko postoje sumnje na pojavu maligniteta radi se biopsija i kiretaža tj..uzima se isečak.Definitivnu dijagnozi nakon pregleda i obrade dobijenog materijala daje patolog.

RAK GRLICA MATERICE LECENJE

Ukoliko su u pitanju premaligne promene,smrzavanjem krioterapija se odstranjuje izmenjeni epitel sa grlića materice,drugi način je kauterizacija tj spaljivanje ili laserom.Nakon navedenih intervencija očekuje se stvaranje zdravog epitala.Može se primeniti i konizacija(uklanjanje dela grlića uz rekonstrukciju preostalog dela) ,histerktomija (vađenje materice,jajnika,jajovoda,limfnih žlezda koje su u okolini) ponajviše zavisi od starosti pacijentkinje i u kom je stadijumu rak grlica materice.Nakon svega se donosi odluka o terapiji zračenjem ili citostaticima.

RAK GRLICA MATERICE ISHRANA

Izbaciti :industrijski prerađenu hranu,konzerve,meso i mesne prerađevine,mleko,prženu i jako začinjenu hranu.Što više jesti svežeg voća i povrća od sveže pripremljenih namirnica

KAKO SPRECITI RAK GRLICA MATERICE – PREVENCIJA

  • Izbegavajte rano stpanje u seksualne odnose kao i česte promene partnera
  • Koristite kondom,kao zaštitu od iunfekcija ne samo da bi se sprečila neželjena trudnoća
  • Posvetite puno pažnje na održavanju intimne higijene u slučaju infekcije treba da se leče oba partnera
  • Redovno raditi papa test nalaz i po potrebi radite i kolposkopiju naročito ukoliko ste seksualno aktivni.

 

Osteoartritis Artroza

Artroza, Degenerativni artritis, Degenerativna bolest zglobova

Osteoartritis (OA) je jedan od najčešćih medicinskih problema u svetu, glavni je razlog za izgubljeno radno vreme i ozbiljan gubitak radne sposobnosti mnogih ljudi. Iako je artritis uglavnom bolest odraslih, mogu oboleti i deca.
Šta je to?
Opis bolesti
Ko oboleva?
simptomi
Područja koja ovo stanje tipično pogađa
Koje analize se mogu napraviti?
lečenje
prognoza
Šta je to?
Osteoartritis, ponekad nazvan degenerativni artritis, degenerativna bolest zglobova ili, jednostavno artroza, čini gotovo polovinu svih vrsta artritisa i karakteriše ga uništavanje zglobne hrskavice.

Continue reading “Osteoartritis Artroza”