Zašto se srčani udar dogodio baš vama i to baš tada? Na to pitanje je nemoguće odgovoriti i najbolje se ne opterećivati time. Ne, nije uzrok onaj masni obrok kojeg ste pojeli, nije uzrok samo vaš povišen pritisak, čak verovatno nije uzrok niti ona svađa s bračnim sudrugom. Kada srčani udar već nastupi, ništa se unazad ne može promeniti, vreme je da se fokusiraju na budućnost.

Više uzroka srčanog udara
Pol
dob
nasledna sklonost
pušenje
šećerna bolest
Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija
Debljina
Povišene masnoće u krvi
Smanjena fizička aktivnost
Više uzroka srčanog udara

Na neke rizične faktore se ne može uticati (na primer pol ili uzrast), ali postoje i oni koji se mogu modifikovati.
Uzroci ateroskleroze, angine pektoris i srčanog udara su multifaktorijalne. To znači da se nikada ne može usmeriti prstom u samo jedan uzrok, već više različitih stanja u manjoj ili većoj meri doprinosi razvoju bolesti.

Tačnije je reći da se radi o rizičnim faktorima. Kako je gore pomenuto, postoje faktori na koje se ne može uticati (npr. Pol ili uzrast), ali i oni koji se mogu modifikovati.

Ono što svakako treba imati na umu je da isti rizici koji vode do prvog srčanog udara, mogu dovesti i do drugog, ili do pojave bolesti krvnih sudova u drugim sistemima (moždanog udara, bolesti bubrega).

Pol

Muškarci su skloniji aterosklerozi i oboljevaju ranije u odnosu na žene. Deo krivice nose polni hormoni koji kod žena (primarno estrogeni) deluju zaštitno. Iz tog razloga se bolesti srca i krvnih sudova javljaju kod žena nekoliko godina iza menopauze, au muškaraca bitno ranije. Uticaj imaju i ostali faktori koji su opisani u nastavku a koji su kod muškaraca češće prisutni.

dob

Veća dob nosi veći rizik pojavnosti srčanog udara. U adolescenciji i ranom odraslom dobu srčani udar se može javiti gotovo isključivo u sklopu drugih težih bolesti (npr. Naslednih bolesti s enormno visokim masnoćama u krvi, šećerne bolesti tip 1) ili eventualno u slučaju prisustva i jače izraženosti više faktora rizika. U starijoj dobi (npr. Preko 80 godina starosti) srčani udar se može javiti iu osoba bez ijednog faktora rizika.

nasledna sklonost

Nasledna sklonost tj. Genetika je jaki faktor rizika za razvoj bolesti srca. Na žalost, konkretno na ovaj faktor se ne može puno uticati. Računa se da je porodična sklonost prisutna ako se bolest javila kod oca pre 45 godine ili kod majke pre 55 godine života. Ako su vam roditelji doživeli srčani udar u 92. i 88. godini života – budite mirni, nemate porodičnu sklonost infarktu srca.

pušenje

Prestanak pušenja je najbolja mera koju možete preduzeti po pitanju poboljšanja sopstvenog zdravlja i sprečavanja srčanog udara.
Pušenje je „najjači“ je od rizičnih faktora na koji možete uticati. Kutija cigareta dnevno povećava rizik dva do tri puta. Prestanak pušenja je najbolja mera koju možete preduzeti po pitanju poboljšanja sopstvenog zdravlja. Pasivno pušenje je takođe štetno i ne postoji „sigurna doza“, odnosno svako izlaganje dimu cigareta je štetno. Pasivno pušenje povećava rizik razvoja bolesti srca i krvnih sudova za 25-30%.

šećerna bolest

Povišen nivo glukoze (šećera) u krvi na više načina štetno deluje na srce i krvne sudove. Tip 2 šećerne bolesti predominantni je oblik u odraslom dobu. Računa se da u vreme kad se šećerna bolest manifestuje, dijagnostikuje i započne sa lečenjem (pa bilo to i samo preporukom o strogoj dijeti), bolest traje već gotovo jednu deceniju bez simptoma. Tada su promene na krvnim sudovima i srcu već prisutne pa je stroga kontrola i saradnja sa lekarom apsolutno nužna. To što koristite lekove „protiv“ šećera ne znači da se slatke stvari mogu jesti bez posledica.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija

Povišen krvni pritisak je najčešći rizični faktor među bolesnicima sa srčanim udarom.
Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija je još jedan od klasičnih faktora rizika. Osim uticaja na krvne sudove u srcu, povišen krvni pritisak može i direktno da oštete srčani mišić, a poguban je i za sudove u mozgu i bubrezima. Vrlo je česta pojava, u bolesnika koji su već preboleli srčani udar učestalost hipertenzije je preko 60%. Obično se opštim merama (izbegavanje većih količina alkohola, soli, regulacija telesne težine, fizička aktivnost) ne uspe da postigne adekvatna kontrola krvnog pritiska, pa je primena lekova često neophodna. Pri tom treba imati na umu da se lekovi za regulaciju krvnog pritiska moraju uzimati stalno i bez preskakanja, a situacije u kojim se lekovi uzimaju „po potrebi“ su izuzetno retke. Takođe, treba naglasiti da ne postoji opasnost od „spajanja tlakova“, jedne od češćih fobija bolesnika sa hipertenzijom. Opasno je samo ako se pritisci spoje na nuli.

Debljina

Malo ste „jači“, imate naslage za zimu, prijatno ste popunjeni? Imate dobru priliku da vas u našem društvu proglase „zdravim“. Iako „višak“ ponekad ima svoje prednosti, nisu svi oblici gojaznosti isti. Današnje spoznaje govore da višak masnog tkiva unutar stomaka (tzv. Abdominalna, visceralne ili muška gojaznost) nosi značajan rizik za razvoj šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova. Takve trbušne naslage masti nisu inertne, uspavane, već su hormonski aktivne, učestvuju u regulaciji više metaboličkih procesa i to nepovoljno. Stoga ako vam stomak visi preko pojasa, pokrenite se.

Povišene masnoće u krvi

Kod pacijenata koji su već preboleli srčani udar, često je nužno uzimanje lekova za spuštanje masnoća u krvi.
Masnoće čine većinu sadržaja u unutrašnjosti loših naslaga na krvnim sudovima. Povišene nivoe „loših“ masnoća u krvi (engl. Lov densiti lipoprotein – LDL) povezane su sa ubrzanom aterosklerozom, no čak i ako su vrednosti tih masnoća u krvi uredne, može se razviti ateroskleroza (pod uticajem drugih faktora). Nivo masnoća u krvi je delom zavisna o ishrani, može je modifikovati i telesna aktivnost, ali deo pacijenata ma što činio, na kakvoj god dijeti bio, ima i dalje povišen nivo LDL-a. U takvim slučajevima, zavisno o prisutnosti ostalih faktora rizika, mogu se propisati određeni lekovi. Kod pacijenata koji su već preboleli srčani udar, ovi lekovi su gotovo uvek neophodni.

Smanjena fizička aktivnost

Sjedilački način života, kancelarijski posao, prevoz automobilom, odsustvo redovne fizičke aktivnosti utiču direktno na kardiovaskularnu kondiciju i kapacitet te indirektno povećavajući učestalost ostalih faktora rizika. S druge strane, redovna fizička aktivnost, a za korisne efekte na kardiovaskularni sistem se preporučuje pola sata dnevno barem pet puta nedeljno, pozitivno deluje na više telesnih sistema. Osim mehaničko-kondicionog principa, telesna aktivnost deluje povoljno i na psihičko zdravlje, podižući raspoloženje, životnu energiju i libido.