kolposkopija i papa test

kolposkopija i papa test

Zbog relativno niske učestalosti malignih bolesti genitalnog trakta žena u odnosu na ukupan broj žena, neophodno je primeniti dijagnostičke testove na veći broj žena i tako stvoriti uslove za rano otkrivanje bolesti.Takav oblik otkrivanja presimptomatskih oblika i faza malignih bolesti dok su one još u začetku naziva se skrining.

Skrinig testovi i pregledi moraju biti jendostavni, prihvatljivi, bezbolni, ne štetni, jeftini i moraju biti osetljivi, specifični i pouzdani.

Kada su u pitanju genitalni tumori žena, dva najvažnija skrining pregleda su kolposkopija i citologija (Papanikulau test). Kombinacijom ova dva metoda skrininga, tačnost dijagnostike premalignih i malignih promena grlića materice je i do 98%.

Vrlo je važno da svaka žena  barem jednom godišnje uradi kolposkopski pregled sa PAPA testom i na tako zaštiti sebe od  invazivnog karcinoma grlića materice. S obzirom da sam kolposkopski pregled i uzimanje PAPA testa traje samo nekoliko minuta i da ne zahteva nikakvu posebnu pripremu, pitanje je lične odgovornosti prema svom zdravlju svake žene, da li će doći na pregled ili ne. Idealno vreme za ovoj pregled je nekoliko dana po prestanku menstruacije.

Otkako je uveden masovni skrining, oboljenje od karcinoma grlića mateice se smanjilo za 75%, a smrtnost od ove bolesti čak za 80%.

Dr Geogre Papanocolau je idejni trvorac i populizator citologije, po kome je i sam test dobio naziv, svi citološki nalazi su svrstani u 5 kategorija ili grupa PAPA testa :

• Papanicolau grupa I – negativan na prisustvo displazije, u granicama normale
• Papanicolau grupa II – upalna atipija, benigne ćelijske promene, infekcija, reparacija
• Papanicolau grupa III – sumnjiv, blaga srednja ili teška displazija, LSIL ili HSIL
• Papanicolau grupa IV – veoma sumnjiv, karcinom in situ, CIN III, HSIL
• Papanicolau grupa V  – pozitivan, karcinom grlića

ASCUS nalaz ili kategorija odnosi se na atipične ćelije neodređenog ili nesigurnog značaja.

L SIL – kondilomi i CIN I

HSIL  – CIN II i CIN III

U SRBIJI ne postoji obavezan skrining na karcinom grlića materice, za razliku od mnogih evropskih zemalja, gde je samo zahvaljujući obaveznim ginekološkim pregledima potpuno dobijena borba sa ovom malignom bolešću. Karcinom grlića materice je u našoj zemlji po učestalosti posle karcinoma dojke. Svake godine od njega umre 400 do 500 žena!

Iako naši lekari, ginekolozi i virusolozi imaju na raspolaganju sve dijagnostičke metode, razlog za ovakvu crnu statistiku leži uglavnom u tome što mnoge žene ne dolaze na redovne ginekološke preglede. Pregled podrazumeva Papanikolau test i kolposkopiju, kao dve najvažnije skrining metode kojima se otkrivaju i najranije promene na grliću materice. Organizovani skrining koji je uveden kod nas ipak je pokazao pozitivne rezultate, jer se znatno smanjio broj velikih radikalnih hirurških zahvata i zračenja.

Kolposkopija je, uz citološku dijagnostiku, odnosno PAPA test, najpouzdaniji metod otkrivanja ranih promena na grliću – kaže u intervjuu „Novostima“, profesor dr Branko Stanimirović, ginekolog-akušer, načelnik Odeljenja za naučno-istraživački rad u GAK „Narodni front“ i direktor Nacionalne škole za patologiju cerviksa, vagine, vulve i kolposkopiju. – Jer, samo kada se obe metode rade istovremeno, mogućnost otkrivanja najranije promene na grliću je gotovo stopostotna.

U zapadnim zemljama međutim, vlada drugačiji „stil“ – uz citodijagnostiku, umesto kolposkopije radi se HPV testiranje. Zašto nije tako i kod nas?

– Ovakve tendencije prihvatilo je i naše Ministarstvo zdravlja, ali je u Srbiji veoma teško uvesti masovnije HPV testiranje, jer je metoda komplikovana, a rade je virusolozi u malom broju ustanova. Zbog toga je teško uvesti obavezan skrining za karcinom grlića materice koji podrazumeva HPV test. Ali zato, mi imamo izuzetno obučene lekare za kolposkopiju, i samim tim i dobru osnovu za uvođenje obaveznog skrininga.

S obzirom na ove prednosti, reklo bi se da naše žene imaju bolji skrining od žena u evropskim centrima, a mi i dalje prednjačimo po broju obolelih od ovog karcinoma?

– Mi nemamo obavezan skrining, što je glavni problem, a njega mora da uspostavi organizacija zdravstvene službe na nivou zemlje. Mi imamo izuzetne uslove za skrining dijagnostiku zahvaljujući školi u kojoj smo edukovali više od hiljadu ginekologa koji znaju da rade kolposkopiju. Retko gde, u nekoj zdravstvenoj ustanovi imate ginekološku službu u kojoj rade dva do tri lekara koji znaju kolposkopiju. Problem je što neke žene dolaze češće nego što treba, a neke uopšte ne dolaze.

Zašto su evropski zdravstveni centri „izbacili“ kolposkopiju iz obaveznog skrininga?

– Lekari koji znaju kolposkopiju u zapadnim zemljama nisu dostupni pacijentima, a kod njih je ovo veoma skupa metoda, pa se zbog toga skrining sastoji iz citodijagnostike i HPV testa. Međutim, daleko pouzdanije je kada se radi PAPA test sa kolposkopijom.

Zbog čega za dijagnostiku nije dovoljan Papanikolau test?

– Papa test gotovo u polovini slučajeva kod početnih lezija, „cin 1“ ili „cin 2“, daje uredan nalaz. Ovaj test je pouzdan oko pedeset odsto, a uz kolposkopski nalaz pouzdanost je od 95 do 100 odsto. Kolposkopski nalaz „vidi“ promene na samom začetku, koje je vrlo često potrebno tretirati. Zbog toga je pouzdanije uraditi oba pregleda istovremeno.

Kod kojih pacijentikinja je važno da se uradi kolposkopski pregled?

– Kolposkopija mora da se radi uvek kada je nalaz Papanikolau testa patološki. Međutim, na osnovu ovog nalaza još se ne sprovodi lečenje, već je potreban histopatološki pregled, odnosno biopsija i kolposkopija. Bez biopsije ne može da se preduzme lečenje, pošto ona pokazuje stepen promene na grliću. Citodijagnostika, ako se na njoj bazira skrining, usmerava nas da pregledamo one pacijentkinje kod kojih se nađe patološki nalaz, dok one kod kojih je Papa nalaz uredan, ne moramo da gledamo kolposkopski.

A kada se kod nas radi HPV test?

– Mi ga radimo pacijentkinjama kod kojih biopsijom otkrijemo početne promene, da bi na osnovu HPV testa mogli da procenimo hoće li ta lezija ići ka malignom, ili će se spontano povući. Da li će lezija progresirati zavisi od tipa HPV koga otkrijemo. Ako se otkrije visokoonkogeni tip, ta lezija će sigurno da progresira i nemamo više šta da čekamo, već odmah moramo da je tretiramo. Tad nam je HPV test od najveće važnosti. Na našoj klinici, koja je prva uvela ovu metodu, obavili smo do sada više od 3.500 ovakvih testova.

Šta je cilj kolposkopije?

– Da se promene otkriju u samom početku kada one ne daju nikakve znake, ni simptome. Pacijentkinja misli da je potpuno zdrava, iako promene postoje i polako se šire. Samo kolposkopijom mogu da se vide te promene, a biopsijom i njihov tip. Nije cilj otkriti karcinom, već prekancerogena stanja, koja se relativno sporo razvijaju što daje mogućnost da se otkriju, i da se postigne stopostotno izlečenje čak i najmanjim intervencijama. Time ne samo da spasavamo život pacijentkinje, već i mogućnost da rađaju, s obzirom na to da se veliki broj promena pronađe kod mladih žena.

Ima li ova metoda kakvih ograničenja?

– Ima, ali vrlo malo. Samo deset do 15 odsto promena može da otkrije Papanikolau, a kolposkopija ne. To su promene koje se dešavaju na cervikalnom kanalu. Njih kolposkopija ne vidi, ali ih otkriva PAPA. Zato je, opet ponavljam, idealno kada se obe ove metode rade istovremeno, jer se samo tako neće prevideti sve promene koje postoje na tkivima.

Je li kolposkopski pregled bezbolan?

– Potpuno, jer se mikroskop, odnosno kolposkop, kroz koji gleda lekar, nalazi izvan tela. Rezultati se vide odmah jer nema analiziranja u laboratoriji, osim ako se na analizu ne uzima uzorak tkiva.

Kako privoleti pacijentkinje da dođu na obavezan pregled?

– Nije dovoljno doneti samo uredbu, već treba uvesti i sankciju za nedolazak na pregled. Neke zemlje koje su uvele obavezan skrining primenile su i mehanizam da, na primer, ne može da se overi zdravstvena knjižica ako nema pečata da je urađen ginekološki pregled. U drugim zemljama, recimo, troškove lečenja karcinoma, ako je do njega došlo, snosi pacijentkinja ukoliko se utvrdi da nije bila na obaveznom pregledu.

Koliko često bi trebalo žene da se pregledaju kolposkopski?

– Idealno bi bilo da se jednom godišnje kod žena od 21 do 65 godina starosti uradi kolposkopija. Tako ćemo jedino imati uvid u stanje kod svih pacijentkinja, i moći ćemo da otkrijemo sve početne promene, čime ćemo sprečiti da se razviju u karcinom.

Primena  Papanikolau testa

Odlazak kod ginekologa zarad izvođenja Papanikolau testa, koji je sastavni deo regularnog ginekoloskog pregleda, preporučuje obavezno jednom u godinu dana sledećim osobama :

 

• Ženama koje su seksualno aktivne
• Ženama koje imaju 18 godina i starije od 18 godina,
• Obavezno ako je u toku lečenje oboljenje genitalija, ali i nakon procesa lečenja

 
U dogovoru sa ginekologom i po potrebama pacijenata, papanikolau test se može raditi na svakih 6 meseci a po potrebi i znatno česce. Istraživanja pokazuju da uz redovni pregled i pravovremeni Papanikolau test, rizik od raka grlića materice, odnosno fatalan ishod po pacijenta može smanjiti za čak 90%. 
 

Na teritoriji Srbije konstatuje se nažalost da preko 30% nalaza PAPA testa nije verodostojno, iz razloga što žena sa dobrim nalazom testa može imati predkaneroznu promenu. Upravo zbog ove činjenice, praksa u Srbiji je da ginekolozi obavljaju preglede na kraćem vremenskom intervalu, najmanje jednom u godinu dana. Tek kada se dobiju 2 negativna PAPA testa, jedan za drugim naravno, onda se pregledi i ova analiza proredjuju na svaku godinu a ponekad i na dve i tri.
 

Postoji problem prilikom testiranja pomoću PAPA testa. Humani papiloma virusi su jako česti i prenose se putem seksualnog odnosa. Oni prouzrokuju promene unutar ćelija i te promene su skroz bezopasne, a podsećaju na stanje prekanceroze. Da bi se ovaj problem otklonio i da bi se dakle ustanovilo da su pomenute promene bezopasne, potrebno je napraviti nekoliko preventivnih pregleda, dok konačan rezultat testa ne postane normalan.

[tags_all_in_one number=“20″ smallest=“12″ largest=“24″ unit=“px“ separator=““ orderby=“name“ order=“asc“ post=“true“]kolposkopija i PAPA test