Skrinig testovi i pregledi moraju biti jendostavni, prihvatljivi, bezbolni, ne \u0161tetni, jeftini i moraju biti osetljivi, specifi\u010dni i pouzdani.<\/span><\/p>\n Kada su u pitanju genitalni tumori \u017eena, dva najva\u017enija skrining pregleda su kolposkopija i citologija (Papanikulau test). Kombinacijom ova dva metoda skrininga, ta\u010dnost dijagnostike premalignih i malignih promena grli\u0107a materice je i do 98%.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Vrlo je va\u017eno da svaka \u017eena \u00a0barem jednom godi\u0161nje uradi kolposkopski pregled sa PAPA testom i na tako za\u0161titi sebe od \u00a0invazivnog karcinoma grli\u0107a materice. S obzirom da sam kolposkopski pregled i uzimanje PAPA testa traje samo nekoliko minuta i da ne zahteva nikakvu posebnu pripremu, pitanje je li\u010dne odgovornosti prema svom zdravlju svake \u017eene, da li \u0107e do\u0107i na pregled ili ne. Idealno vreme za ovoj pregled je nekoliko dana po prestanku menstruacije.<\/span><\/p>\n Otkako je uveden masovni skrining, oboljenje od karcinoma grli\u0107a mateice se smanjilo za 75%, a smrtnost od ove bolesti \u010dak za 80%.<\/span><\/p>\n Dr Geogre Papanocolau je idejni trvorac i populizator citologije, po kome je i sam test dobio naziv, svi citolo\u0161ki nalazi su svrstani u 5 kategorija ili grupa PAPA testa<\/strong> :<\/span><\/p>\n ASCUS nalaz ili kategorija odnosi se na atipi\u010dne \u0107elije neodre\u0111enog ili nesigurnog zna\u010daja.<\/span><\/p>\n L SIL \u2013 kondilomi i CIN I<\/span><\/p>\n HSIL\u00a0 \u2013 CIN II i CIN III<\/span><\/p>\n U SRBIJI ne postoji obavezan skrining na karcinom grli\u0107a materice, za razliku od mnogih evropskih zemalja, gde je samo zahvaljuju\u0107i obaveznim ginekolo\u0161kim pregledima potpuno dobijena borba sa ovom malignom bole\u0161\u0107u. Karcinom grli\u0107a materice je u na\u0161oj zemlji po u\u010destalosti posle karcinoma dojke. Svake godine od njega umre 400 do 500 \u017eena!<\/span><\/p>\n Iako na\u0161i lekari, ginekolozi i virusolozi imaju na raspolaganju sve dijagnosti\u010dke metode, razlog za ovakvu crnu statistiku le\u017ei uglavnom u tome \u0161to mnoge \u017eene ne dolaze na redovne ginekolo\u0161ke preglede. Pregled podrazumeva Papanikolau test i kolposkopiju, kao dve najva\u017enije skrining metode kojima se otkrivaju i najranije promene na grli\u0107u materice. Organizovani skrining koji je uveden kod nas ipak je pokazao pozitivne rezultate, jer se znatno smanjio broj velikih radikalnih hirur\u0161kih zahvata i zra\u010denja.<\/span><\/p>\n Kolposkopija je, uz citolo\u0161ku dijagnostiku, odnosno PAPA test, najpouzdaniji metod otkrivanja ranih promena na grli\u0107u – ka\u017ee u intervjuu \u201eNovostima\u201c, profesor dr Branko Stanimirovi\u0107, ginekolog-aku\u0161er, na\u010delnik Odeljenja za nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki rad u GAK \u201eNarodni front\u201c i direktor Nacionalne \u0161kole za patologiju cerviksa, vagine, vulve i kolposkopiju. – Jer, samo kada se obe metode rade istovremeno, mogu\u0107nost otkrivanja najranije promene na grli\u0107u je gotovo stopostotna.<\/span><\/p>\n U zapadnim zemljama me\u0111utim, vlada druga\u010diji \u201estil\u201c – uz citodijagnostiku, umesto kolposkopije radi se HPV testiranje. Za\u0161to nije tako i kod nas?<\/b><\/span><\/p>\n – Ovakve tendencije prihvatilo je i na\u0161e Ministarstvo zdravlja, ali je u Srbiji veoma te\u0161ko uvesti masovnije HPV testiranje, jer je metoda komplikovana, a rade je virusolozi u malom broju ustanova. Zbog toga je te\u0161ko uvesti obavezan skrining za karcinom grli\u0107a materice koji podrazumeva HPV test. Ali zato, mi imamo izuzetno obu\u010dene lekare za kolposkopiju, i samim tim i dobru osnovu za uvo\u0111enje obaveznog skrininga.<\/span><\/p>\n S obzirom na ove prednosti, reklo bi se da na\u0161e \u017eene imaju bolji skrining od \u017eena u evropskim centrima, a mi i dalje prednja\u010dimo po broju obolelih od ovog karcinoma?<\/b><\/span><\/p>\n – Mi nemamo obavezan skrining, \u0161to je glavni problem, a njega mora da uspostavi organizacija zdravstvene slu\u017ebe na nivou zemlje. Mi imamo izuzetne uslove za skrining dijagnostiku zahvaljuju\u0107i \u0161koli u kojoj smo edukovali vi\u0161e od hiljadu ginekologa koji znaju da rade kolposkopiju. Retko gde, u nekoj zdravstvenoj ustanovi imate ginekolo\u0161ku slu\u017ebu u kojoj rade dva do tri lekara koji znaju kolposkopiju. Problem je \u0161to neke \u017eene dolaze \u010de\u0161\u0107e nego \u0161to treba, a neke uop\u0161te ne dolaze.<\/span><\/p>\n Za\u0161to su evropski zdravstveni centri \u201eizbacili\u201c kolposkopiju iz obaveznog skrininga?<\/b><\/span><\/p>\n – Lekari koji znaju kolposkopiju u zapadnim zemljama nisu dostupni pacijentima, a kod njih je ovo veoma skupa metoda, pa se zbog toga skrining sastoji iz citodijagnostike i HPV testa. Me\u0111utim, daleko pouzdanije je kada se radi PAPA test sa kolposkopijom.<\/span><\/p>\n Zbog \u010dega za dijagnostiku nije dovoljan Papanikolau test?<\/b><\/span><\/p>\n – Papa test gotovo u polovini slu\u010dajeva kod po\u010detnih lezija, \u201ecin 1\u201c ili \u201ecin 2\u201c, daje uredan nalaz. Ovaj test je pouzdan oko pedeset odsto, a uz kolposkopski nalaz pouzdanost je od 95 do 100 odsto. Kolposkopski nalaz \u201evidi\u201c promene na samom za\u010detku, koje je vrlo \u010desto potrebno tretirati. Zbog toga je pouzdanije uraditi oba pregleda istovremeno.<\/span><\/p>\n Kod kojih pacijentikinja je va\u017eno da se uradi kolposkopski pregled?<\/b><\/span><\/p>\n – Kolposkopija mora da se radi uvek kada je nalaz Papanikolau testa patolo\u0161ki. Me\u0111utim, na osnovu ovog nalaza jo\u0161 se ne sprovodi le\u010denje, ve\u0107 je potreban histopatolo\u0161ki pregled, odnosno biopsija i kolposkopija. Bez biopsije ne mo\u017ee da se preduzme le\u010denje, po\u0161to ona pokazuje stepen promene na grli\u0107u. Citodijagnostika, ako se na njoj bazira skrining, usmerava nas da pregledamo one pacijentkinje kod kojih se na\u0111e patolo\u0161ki nalaz, dok one kod kojih je Papa nalaz uredan, ne moramo da gledamo kolposkopski.<\/span><\/p>\n A kada se kod nas radi HPV test?<\/b><\/span><\/p>\n – Mi ga radimo pacijentkinjama kod kojih biopsijom otkrijemo po\u010detne promene, da bi na osnovu HPV testa mogli da procenimo ho\u0107e li ta lezija i\u0107i ka malignom, ili \u0107e se spontano povu\u0107i. Da li \u0107e lezija progresirati zavisi od tipa HPV koga otkrijemo. Ako se otkrije visokoonkogeni tip, ta lezija \u0107e sigurno da progresira i nemamo vi\u0161e \u0161ta da \u010dekamo, ve\u0107 odmah moramo da je tretiramo. Tad nam je HPV test od najve\u0107e va\u017enosti. Na na\u0161oj klinici, koja je prva uvela ovu metodu, obavili smo do sada vi\u0161e od 3.500 ovakvih testova.<\/span><\/p>\n \u0160ta je cilj kolposkopije?<\/b><\/span><\/p>\n – Da se promene otkriju u samom po\u010detku kada one ne daju nikakve znake, ni simptome. Pacijentkinja misli da je potpuno zdrava, iako promene postoje i polako se \u0161ire. Samo kolposkopijom mogu da se vide te promene, a biopsijom i njihov tip. Nije cilj otkriti karcinom, ve\u0107 prekancerogena stanja, koja se relativno sporo razvijaju \u0161to daje mogu\u0107nost da se otkriju, i da se postigne stopostotno izle\u010denje \u010dak i najmanjim intervencijama. Time ne samo da spasavamo \u017eivot pacijentkinje, ve\u0107 i mogu\u0107nost da ra\u0111aju, s obzirom na to da se veliki broj promena prona\u0111e kod mladih \u017eena.<\/span><\/p>\n Ima li ova metoda kakvih ograni\u010denja?<\/b><\/span><\/p>\n – Ima, ali vrlo malo. Samo deset do 15 odsto promena mo\u017ee da otkrije Papanikolau, a kolposkopija ne. To su promene koje se de\u0161avaju na cervikalnom kanalu. Njih kolposkopija ne vidi, ali ih otkriva PAPA. Zato je, opet ponavljam, idealno kada se obe ove metode rade istovremeno, jer se samo tako ne\u0107e prevideti sve promene koje postoje na tkivima.<\/span><\/p>\n Je li kolposkopski pregled bezbolan?<\/b><\/span><\/p>\n – Potpuno, jer se mikroskop, odnosno kolposkop, kroz koji gleda lekar, nalazi izvan tela. Rezultati se vide odmah jer nema analiziranja u laboratoriji, osim ako se na analizu ne uzima uzorak tkiva.<\/span><\/p>\n Kako privoleti pacijentkinje da do\u0111u na obavezan pregled?<\/b><\/span><\/p>\n – Nije dovoljno doneti samo uredbu, ve\u0107 treba uvesti i sankciju za nedolazak na pregled. Neke zemlje koje su uvele obavezan skrining primenile su i mehanizam da, na primer, ne mo\u017ee da se overi zdravstvena knji\u017eica ako nema pe\u010data da je ura\u0111en ginekolo\u0161ki pregled. U drugim zemljama, recimo, tro\u0161kove le\u010denja karcinoma, ako je do njega do\u0161lo, snosi pacijentkinja ukoliko se utvrdi da nije bila na obaveznom pregledu.<\/span><\/p>\n Koliko \u010desto bi trebalo \u017eene da se pregledaju kolposkopski?<\/b><\/span><\/p>\n – Idealno bi bilo da se jednom godi\u0161nje kod \u017eena od 21 do 65 godina starosti uradi kolposkopija. Tako \u0107emo jedino imati uvid u stanje kod svih pacijentkinja, i mo\u0107i \u0107emo da otkrijemo sve po\u010detne promene, \u010dime \u0107emo spre\u010diti da se razviju u karcinom.<\/span><\/p>\n Odlazak kod ginekologa zarad izvo\u0111enja Papanikolau testa, koji je sastavni deo regularnog ginekoloskog pregleda, preporu\u010duje obavezno jednom u godinu dana slede\u0107im osobama :<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/span> Na teritoriji Srbije konstatuje se na\u017ealost da preko 30% nalaza PAPA testa nije verodostojno, iz razloga \u0161to \u017eena sa dobrim nalazom testa mo\u017ee imati predkaneroznu promenu. Upravo zbog ove \u010dinjenice, praksa u Srbiji je da ginekolozi obavljaju preglede na kra\u0107em vremenskom intervalu, najmanje jednom u godinu dana. Tek kada se dobiju 2 negativna PAPA testa, jedan za drugim naravno, onda se pregledi i ova analiza proredjuju na svaku godinu a ponekad i na dve i tri.<\/span> Postoji problem prilikom testiranja pomo\u0107u PAPA testa. Humani papiloma virusi su jako \u010desti i prenose se putem seksualnog odnosa. Oni prouzrokuju promene unutar \u0107elija i te promene su skroz bezopasne, a podse\u0107aju na stanje prekanceroze. Da bi se ovaj problem otklonio i da bi se dakle ustanovilo da su pomenute promene bezopasne, potrebno je napraviti nekoliko preventivnih pregleda, dok kona\u010dan rezultat testa ne postane normalan.<\/span><\/p>\n [tags_all_in_one number=“20″ smallest=“12″ largest=“24″ unit=“px“ separator=““ orderby=“name“ order=“asc“ post=“true“]kolposkopija i PAPA test<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" kolposkopija i papa test Zbog relativno niske u\u010destalosti malignih bolesti genitalnog trakta \u017eena u odnosu na ukupan broj \u017eena, neophodno je primeniti dijagnosti\u010dke testove na ve\u0107i broj \u017eena i tako stvoriti uslove za rano otkrivanje bolesti.Takav oblik otkrivanja presimptomatskih oblika i faza malignih bolesti dok su one jo\u0161 u za\u010detku…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1,188],"tags":[193,191,194,181,178,133,179,176,177,189,190,182,180,192],"class_list":["post-262","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-proba","tag-citodijagnostika","tag-ginekolozi","tag-histopatoloski-pregled","tag-hpv-testiranje","tag-karcinom-grlica","tag-kolposkopija","tag-kondilomi","tag-papa-test-druga-grupa","tag-papa-test-treca-grupa","tag-papanicolau-grupa-iii","tag-papanicolau-grupa-v","tag-papanikolau-test","tag-skrining","tag-virusolozi"],"yoast_head":"\n\n
![](\"http:\/\/www.novosti.rs\/upload\/images\/2012\/\/12\/26\/6-dr.jpg\")
<\/b><\/span><\/div>\n
\n– Premaligne promene javljaju se naj\u010de\u0161\u0107e kod \u017eena od 20 do 30 godine \u017eivota. Ta granica se, na\u017ealost, sve vi\u0161e spu\u0161ta, jer se pomerio i po\u010detak seksualnih odnosa, a znamo da su virusi koji se prenose seksualnim putem glavni uzro\u010dnici karcinoma grli\u0107a materice.<\/span><\/div>\n![](\"http:\/\/www.novosti.rs\/upload\/images\/2012\/\/12\/26\/6-dr-2.jpg\")
<\/b><\/span><\/div>\nPrimena\u00a0 Papanikolau testa<\/h4>\n
\n
\nU dogovoru sa ginekologom i po potrebama pacijenata, papanikolau test se mo\u017ee raditi na svakih 6 meseci a po potrebi i znatno \u010desce. Istra\u017eivanja pokazuju da uz redovni pregled i pravovremeni Papanikolau test, rizik od raka grli\u0107a materice, odnosno fatalan ishod po pacijenta mo\u017ee smanjiti za \u010dak 90%.\u00a0<\/span>
\n\u00a0<\/span><\/p>\n
\n\u00a0<\/span><\/p>\n